beogradski-pamucni-kombinat

Beogradski Pamučni Kombinat (BPK)

Niz stambenih i poslovnih objekata u Bulevaru Despota Stefana prekida veoma skromna verzija Berlinskog zida, ograda od opeke iscrtana grafitima iza koje se nalazi čitavo industrijsko područje prekriveno šedom. Veliki deo područja nekada je pripadao Beogradskom Pamučnom Kombinatu, koji je od male radionce za veoma kratak vremenski period okupirao najveći deo pomenutog prostora.

Milan Ječmenica, 1903. godine, kod Mostara, osniva malu radionicu za proizvodnju slamenih šešira. Sa željom da proširi svoje preduzeće on dobija pomoć sa svim poreskim, carinskim i drugim olakšicama, i već 1906-e godine, na slobodnom prostoru odmah pored nekadašnje klanice, podiže tkačnicu sa 14 razboja. 1911-e godine osniva se akcionarsko društvo Fabrika trikotaže “Milan Ječmenica i komp.” koje podiže, usavršava i razvija sva preduzeća frme “Milan Ječmenica i komp.”. Razvoj fabrike naglo zaustavlja početak Prvog svetskog rata, u kome su delovi fabrike bili demolirani.

Tek 1920-e godine fabrika nastavlja da napreduje, kada se podižu novi objekti za smeštanje novih mašina dobijenih na ime ratne odštete. Nekoliko godina kasnije fabrika pada u ruke novog akcionarskog društva: Jugoslovenska tekstilna tvornica “Mautner”, iz Zagreba. Preduzeće menja naziv u “Beogradska Tekstilna Industrija a.d.”, modernizovano je i prošireno i postaje jedno od najvećih tekstilnih preduzeća na Balkanu. Dalji razvoj zaustavlja ekonomska kriza koja je pogodila Kraljevinu Jugoslaviju i 1930-e godine fabricko preduzece prelazi u vlasinštvo “Jugočeške” iz Kranja.

Glavne delatnosti koje su se obavljale u fabrici bile su proizvodnja materijala za radničku odeću, platna, tkanina od veštačke svile, pamučna ćebad, ženske polusvilene haljine. Za sirovine je uglavnom koristila pamuk iz južne Srbije. 1935-e godine otvara se i nova grana za prozvodnju vate, hidrolne gaze i zavoja.

Većina objekata koje danas možemo videti izgrađeni su do 1924-e godine, samo su magacinski prostori koji se nalaze do samog Bulevara izgrađeni oko 1928-e godine.

U samom centru fabrike nalazila se tkačnica, oko nje su bile organizovani magacini, stovarišta i predionička odeljenja. Preduzeće je imalo ukupno 48 odeljenja. Obuhvatalo je predionicu pamuka s radionicama za mešanje i sortiranje sirovina, belionicu, farbarnicu i štampariju, moderno uređenu tkačnicu i češljaonicu, kompletan uređaj za tkanje svile, štirkarnicu, magacine, sušionice, filternice, trpezariju za radnike, zgradu za stanovanje i drugo. U fabričkom krugu nalazile su se i kuća za portira, direkcija i kancelarije, dimnjak, kotlarnica, četiri stana za Direkciju, 23 stana za činovnike i majstore i baraku za radnike.

Beogradski Pamučni Kombinat je u periodu između dva svetska rata bilo jedno od najvećih industrijskih preduzeća u Srbiji. Takođe, jedno je od retkih preduzeća u kojima se nakon Drugog svetskog rata nastavlja ista proizvodna delatnost. Nakon Drugog svetskog rata dolazi do spajanja više preduzeća u jedno i tako kompleks ulazi u sastav fabrike “Staljingrad”, ubrzo se naziv menja u “Beograd” nakon čega, oko 1950-e godine fabrika dobija današnji naziv “Beogradski Pamučni Kombinat”. Svoju namenu kompleks zadržava sve do početka 21-og veka.

Danas na površini od oko 36. 500 metara kvadratnih i dalje stoje objekti iz 1924-e godine, predstavljaju neke od najbolje očuvanih industrijskih objekata izgrađenih pre 1941-e godine. Kompleks ima veliki istorijski značaj za grad Beograd, i on je još jedan od zanemarenih fizičkih spomenika vremena. Čitav kompleks je veoma monumentalan, izgrađen u duhu akademizma sa očiglednim karakteristikama industrijske arhitekture.

Kompleks se nalazi pod zaštitom “Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda”, međutim ta informacija nam ne govori mnogo o tome šta dalje. Iako veoma dobro očuvani, objekti propadaju od nekorišćenja već skoro 20 godina. U njima se danas mogu videti tragovi nekadašnje upotrebe, Fizički dokazi o postojanju veoma bitne i velike tekstilne industrije. Našili smo na veliki broj uzoraka štampanih materijala kao i na postere koji svedoče o važnosti spomenute industrije.

Kompleksu se, na žalost, ne može sasvim lako pristupiti, i mi lično nismo pronašli jednostavniji način od preskakanja ograde. Takav poduhvat, naravno, nismo izveli iz prometne ulice Bulevara Despota Stefana, sa suprotne strane, Poenkarova ulica, kompleks je ograđen običnom metalnom ogradom koju je veoma lako preskočiti, nakon toga, sve je poptuno otvoreno. Odmah se nailazi na objekat stare tkačnice čiji se deo danas koristi kao zimovnik za čamce. Svi ostali objekti su poptuno napušteni, u halama se nalazi samo konstrukcija, prostranstvo i neverovatno osvetljenje koje propuštaju šed krovovi.

Najveći svedok poptunom nekorišćenju kompleksa je priroda koja je pronašla svoj put kroz pukotine u krovovima i zidovima i na najčudnije načine napala delove kompleksa. Od mahovine u untrašnjosti hala, do grana drveća koje nasumčino probijaju zidove i prepliću se sa konstrukcijom objekata.

Prilikom ulaska i izlaska iz kompleksa primetni su pogledi prolaznika kojima nije baš najjasnije zašto vide ljude koji ulaze u napušten fabrički kompleks. Na isti taj način nama nije jasno kako većina prolaznika svaki dan zanemaruje činjenicu da prolazi pored najvećeg industrijskog preduzeća izmedju dva rata. Svesni smo činjenice da veliki broj naših sugrađana nije obavešten o prethodnoj nameni kompleksa, ipak, i dalje ignorisana, monumentalnost Beogradskog Pamučnog Kombinata sama govori o svojoj istoriji i svom značaju.


1. Šta: Beogradski Pamučni Kombinat

2. Gde: Poenkarova 22, Palilula, Beograd

3. Kako doći: Autobus: 23, 48, 78 LINK KA MAPI

4. Ulazak: Kao što je već navedeno u tekstu, kompleks je sa svih strana ograđen i za pristup je potrebno preskočiti ogradu. Objekti u kompleksu su otvoreni i ne postoje skoro nikakve prepreke pri ulasku.

5. Ocena pristupačnosti: 6/10

6. Opasnosti: Minimalna opasnost od urušavanja objekata u pojedinim delovima. Na samom ulazu u kompleks dočekao nas je pas čuvar, koji nije mnogo reagovao na naše prisustvo. Prilikom obilaska naišli smo na još jednog psa koji čuva ono što deluje kao stambeni objekat.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *