secerana

Šećerana

Fabrika šećera predstavlja jedan od retkih industrijskih objekata koji je svojom monumentalnošću, pozicijom i istorijskim značajem uspeo da se odupre zaboravu. Fizička struktura i postojanost kompleksa su aktuelna tema grada Beograda duži niz godina, ipak, pojedina poglavlja iz priče o Farbici šećera polako blede. Objekti kompleksa predstavljaju spomenik kulture grada Beograda i trenutno je za njih odgovoran “Zavod za zaštitu spomenika kulture”. Pojedinost koja je zaboravljena i koje se ni u budućnosti nećemo setiti je upotrebna vrednost fabrike, kompleksom odavno više ne šetaju radnici, mašine ne stvaraju buku a miris šećera je izvetreo.

Priča o Fabrici šećera traje sto dvadeset i jednu godinu, međutim tok radnje zamrznut je već skoro 3 decenije. Krajem 19-og veka duž plovong dela reke Save, na prostoru izmeštenom iz gradskog tkiva, pokrenuto je podizanje fabričkih kompleksa. Paralelno se u Beogradu javlja potreba za proizvodnjom šećera zbog uočenog značajnog porasta uvoza ovog proizvoda. 1898-e godine osnovana je Fabrika šećera, koja je zajedno sa ostalim prozvodnim kompleksima uslovila formiranje opštine Čukarica, nekadašnjeg najvećeg radničkog naselja.

Kralj Aleksandar Obrenović prepušta osnivanje fabrike za proizvodnju šećera glavnim akcionarima fabrike šećera u Nemačkoj. Alfred Hake, Julijus Goldšmit i Maks Vajnšenk osnivaju preduzeće pod nazivom “Kraljevsko-srpska, povlašćena fabrika šećera u Beogradu, Hake, Goldšmit i Vajnšenk”. Odabir lokacije za smeštanje preduzeća bio je posledica blizine reke kako je velika količina vode potrebna za odvijanje proizvodnog procesa, osim toga dostupnost materijala je bila uslovljena blizinom rečnog i železničkog transporta.

Proizvodni proces prvi put je obustavljen već 1902. godine i obustava rada trajala je 4 godine, nakon toga fabrika je ponovo pokrenuta pripajanjem preduzeća nemačkoj fabrici šećera. Fabrika je rekonstruisana, modernizovani su uređaji, uvedene su nove mašine i prozvodnja je napredovala sve do izbijanja Prvog svetskog rata. Na samom početku rata fabrika je oštećena usled bombardovanja, međutim uspešno je prodata austrougarskom akcionarskom društvu koje je odmah delovalo po pitanju obnove objekata i mašina.

Proizvodnja je trajala čak i u toku rata, međutim bila je zanemarljiva, i do kraja rata proizvodile su se male količine sitnog šećera. 1920-e godine, Fabrika šećera je sekvestirana i rukovodstvo fabrike povereno je Upravnom odboru. Imovinski status fabrike rešen je tek 1925-e godine, kada se donosi odluka da će fabrika biti u državnom vlasništvu. Tada se njen naziv menja u “Državna fabrika šećera na Čukarici”. U narednih 15 godina fabrika je ponovo procvetala, obnovljena je i rekonstruisana, 1939-e godine dolazi do širenja kompleksa i do uvođenja nove proizvodne grane.

Fabrika špiritusa i kvasca je zvanično pokrenuta 1940-e godine, međutim radila je samo godinu dana, kako je proizvodnju zaustavilo izbijanje Drugog svetskog rata. Kompleks se impresivno, drugi put, odupire ošetećenjima pretrpljenim nakon svetskih ratova, i ponovo nastavlja proizvodnju. Naziv fabrike je promenjen i fabrika od kraja Drugog svetskog rata postoji pod nazivom Industrija šećera i vrenja “Dimitrije Tucović”. U međuvremenu fabrika postaje deo Beogradskog poljoprivrednog kombinata. Na ovom prostoru su se paralelno odvijala dva proizvodna procesa. 1983-e godine proizvodnja šećera premeštena je na Padinsku Skelu.

Fabrika “Vrenje” i danas funkcioniše, od fabrike šećera danas su ostali samo prazni prostori i priča bez događaja. Objekti koji danas vode bitku sa vremenom predstavljaju značajni kulturno istorijski spomenik, delom zbog načina na koji su pomogli razvoju i formiranju grada, delom zbog samog oblikovanja i ambijentalnosti. Najstariji i najvredniji objekti su Mašinska hala i sušara sa magacinom, povezani pasarelom koja takođe predstavlja jedan od značajnih prostornih spomenika ovog kompleksa. Svi obejkti koji su nekada pripadali Fabrici šećera biće sačuvani, međutim njihov program biće u potpunosti promenjen.

Danas se u objektima i dalje mogu naći tragovi proizvodnje, pomešani sa novim načinima upotrebe kompleksa. Jedinstvenost kompleksa primećena je još 1995-e godine kada su članovi pozorišta “Bitef teatar” odlučili da u napuštenom delu Fabrike šećera održe izvedbu predstave “San letnje noći”. Upravo ta izvedba predstavlja prvi pokušaj da Fabrika šećera ne padne u zaborav kao većina idustrijskih objekata na području Beograda. Dve godine nakon prve izvedbe otvara se pozorište “KPGT”, Ministarstvo kulture finansiralo je uređenje prostora.

“KPGT” danas predstavlja jedini alat za povremeno oživljavanje praznine koju Fabrika šećera danas proizvodi. Okružena naseljenim radničkim stanovima fabrika miruje. Svaka prostorija nekadašnje fabrike nudi poptuno različit ambijent, od količine osvetljenosti do temperature. Određene delove fabrike svakodnevno posećuju i održavaju street artist-i, mi smo konkretno naišli na sveže okrečene zidove. Iz prostranih, mračnih, napuštenih hala penje se do drugog nivoa koji je osvetljen i svakodnevno korišćen, sa kog postoji i pristup krovu objekta sa direktnim pogledom na hipodrom. Napuštenost i čudan osećaj otuđenosti su jedina konstantna impresija, ambijent se menja, a sa njim i generalni utisak.


1. Šta: Fabrika šećera

2. Gde: Radnička 3, Čukarica, Beograd

3. Kako doći: Tramvaj: 12, 13 Autobus: 23, 37, 51, 52, 53, 55, 56, 85, 88, 89, 91, 92, 511, ADA – 1,2,3,4,5
LINK KA MAPI

4. Ulazak: Objekat stare mašinske hale je otvoren i lako mu je pristupiti, pasarelom je nekada bilo moguće proći do objekta stare sušare, međutim taj prolaz je danas zatvoren i pristup sušari je otežan, potrebno je preskočiti ogradu. Postoji čuvar koji je odgovoran samo za deo fabrike “Vrenje” i koji nije imao problem sa našim obilaskom. Pozorište “KPGT” je moguće obići u radnom vremenu.

5. Ocena pristupačnosti: 6/10

6. Opasnosti: Velika opasnost od urušavanja oba objekata, pogotovo objekta stare sušare. Konstrukcija je u veoma lošem stanju. Minimalna opasnost od pasa lutalica.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *